Bez sumnje iskrivljena, ali istovremeno i veoma istinita slika kineske stvarnosti. U tom smislu, ovaj roman svrstava se u čuvenu tradiciju književne fantastike stvarane u autoritarnim društvima, gde spadaju, recimo, Mihail Bulgakov ili češki književni velikan Bohumil Hrabal. Mačja opera je simbol kineske tradicije u romanu isto koliko i umetnost sirovog pogubljenja, a na kraju romana te dve vrste teatra se stapaju u jedan: operski pevač Sun Bing, osuđenik nad kojim se izvršava kazna, tokom egzekucije peva svoju poslednju ariju The New York Times