Budi u tijeku


Ne propustite naše nove akcije i uštede, pretplati se na newsletter:


Hvala na prijavi!
Molimo unesi broj svoje MultiPlusCard kartice kako bismo ti mogi dati bodove.

I Filozofi Su Ludi - Antologija Smešnih Štamparskih Grešaka (Ćir.), Ivan Klajn

90,00 kn

MultiPlusCard bodovi   15

Značajke

Knjige
Godina izdanja 2007
Autor Ivan Klajn
Broj stranica 254
Uvez Tvrdi uvez
Naziv knjige I Filozofi Su Ludi - Antologija Smešnih Štamparskih Grešaka (Ćir.)
Biblioteka Beogradska Knjiga

Opis proizvoda

Ko piše, taj i greši. Nisu slučajno Latini izmislili izraz lapsus calami, doslovno &bdquo,greška pera“. Naravno, nije pero bilo krivo, nego čovek koji njime piše. Kad je pronađena štampa, mogućnosti za grešku znatno su se povećale. Nemam nikakve podatke o greškama u Gutenbergovoj Bibliji iz 1450, prvoj štampanoj knjizi u Evropi, ali bih se kladio da ih ima.

Od tada pa za sledeća četiri veka, štampanje je bilo ručno. Slagač je prstima vadio slovo po slovo iz desetina drvenih pregrada ispred sebe i ređao ih u gvozdeni okvir. Ništa lakše nego da mu ruka odluta u pogrešni odeljak, a možda slovo i pre toga nije bilo stavljeno na odgovarajuće mesto. Otuda je postalo neophodno zanimanje korektora (znamo da je i Đura Jakšić, između ostalih, bio korektor državne štamparije). Korektorov posao je da pogleda štampani otisak, da rukom na margini označi sva pogrešna slova, posle čega se slog vraća slagaču. Naravno, ni korektori nisu nepogrešivi, a slagač često ne ispravi baš sve što oni označe. Zato su se štamparske greške javljale i u gotovim, objavljenim knjigama ili novinama, ponekad s katastrofalnim posledicama.

Ne sećam se gde sam pročitao da je u londonskom &bdquo,Tajmsu“, negde u drugoj polovini XIX veka, objavljeno kako je u prisustvu kraljice Viktorije svečano otvoren novi most. Vest se završavala rečenicom &bdquo,The queen then passed over the bridge“ (Kraljica je zatim prešla preko mosta). Nažalost, jedno slovo je zamenjeno, pa su zapanjeni čitaoci sledećeg jutra mogli da pročitaju &bdquo,The queen then pissed over the bridge“, to jest da se kraljica, izvinite za izraz, popišala preko mosta. Izbio je veliki skandal, utvrđeno da je slagač namerno napravio grešku, vica radi, pa je otpušten na licu mesta.

Jedna kraljica igrala je glavnu ulogu i u onome što italijanski književnik Luiđi Menegelo naziva &bdquo,il refuso del secolo“, štamparska greška stoleća. U ovom slučaju bila je to Jelena, ćerka crnogorskog kralja Nikole, supruga italijanskog kralja Vitorija Emanuela III. Posle njene posete ne znam kom italijanskom gradu, u godinama između dva svetska rata, objavljena je fotografija ispod koje je trebalo da piše &bdquo,Il podestà, bacia la mano alla regina“ - gradonačelnik ljubi ruku kraljici. Da li slučajno ili namerno, tek umestola mano (ruka) izašlo je la mona, to jest rečeno je da gradonačelnik kraljici ljubi... jedan drugi deo tela. Ako ne znate šta je na italijanskom mona, pitajte bilo kog Primorca ili Dalmatinca, reći će vam.

Štamparske greške, dakle, mogu da budu smešne. Uopšte, smešno je što zamenom jednog jedinog slova, odnosno jednog glasa u govoru, ili promenom njihovog redosleda, možemo dobiti reč sasvim drukčijeg značenja od prvobitne. Na tome se zasnivaju mnogi poznati izrazi i izreke iz našeg narodnog govora: čest i čast, kamena s ramena, pomešati babe i žabe, hteti i jare i pare (ili i ovce i novce), bolje s mirom nego s čirom... Neozbiljni đaci, kad na zidu vide natpis &bdquo,Zabranjeno pušenje“, izgrebu onu desnu crtu od slova P, pa ispadne &bdquo,Zabranjeno gušenje“. Ili izbrišu prva dva slova tamo gde piše &bdquo,Za otpatke“, pa ispadne da je to kanta &bdquo,za patke“. Kad su pristalice srpskih radikala po zidovima počele da pišu &bdquo,Šešelj, prkosni srpski junak“, uvek se naknadno našao neko da izmeni &bdquo,prkosni“ u &bdquo,pakosni“. Betovenova Treća simfonija, dostojanstvena &bdquo,Eroika“, na kulturnoj strani &bdquo,Politike“ najmanje dva puta je postala Betovenova &bdquo,Erotika“.

(iz Predgovora)