Budi u tijeku


Ne propustite naše nove akcije i uštede, pretplati se na newsletter:


Hvala na prijavi!
Molimo unesi broj svoje MultiPlusCard kartice kako bismo ti mogi dati bodove.

Kajinov Greh - Psihološka Tipologija Ubica, Leposava Kron

45,00 kn

MultiPlusCard bodovi   7

Značajke

Knjige
Godina izdanja 2000
Autor Leposava Kron
Broj stranica 236
Uvez Meki uvez
Naziv knjige Kajinov Greh - Psihološka Tipologija Ubica
Biblioteka Prometej - Beograd

Opis proizvoda

“Knjiga Kajinov greh je, svojim najvećim delom, nastala iz revidiranog i dopunjenog teksta doktorske disertacije koju je autor pod naslovom “Pokušaj psihološke tipologije homicidnog ponašanja“, odbranio 13. novembra 1992. godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu pred Komisijom u sastavu: prof. dr Josip Berger (mentor), prof. dr Sulejman Hrnjica i prof. dr Milan Popović. U njoj su izloženi rezultati naših istraživanja i razmišljanja na planu najbrutalnijih ispoljavanja interpersonalnog nasilja kao što je to homicidno ponašanje. Pokušali smo da proniknemo u psihološku suštinu čina ubistva koji gotovo uvek ima onaj strašni i nepromenljivi, iskonski oblik okrutnosti koji u nama, prirodno, izaziva ozbiljne psihološke reakcije.

Osnovni principijelni stavovi kojima smo se rukovodili prilikom razmišljanja o ubistvu kao psihološki relevantnom fenomenu, uključuju:

Ubistvo je, nezavisno od toga šta još može biti, i vrsta psihološke transakcije
Ono se, nesumnjivo, razlikuje od svih drugih oblika agresivnog i violentnog ponašanja kako u drastičnom načinu manifestovanja tako i u ozbiljnosti, ireverzibilnosti i nepopravljivosti ishoda,
Ubistvo kao kulturalni, sociološki, kriminološki i psihološki fenomen zahteva poseban analitički napor između ostalog i zato što predstavlja ekstremnu tačku na hipotetičkom kontinuumu interpesonalnog nasilja. Rasprostranjenost violentnog kriminala u poslednjih nekoliko decenija je socijalni problem ogromnog značaja. Korist od istraživanja prirode, kontrole, predviđanja i prevencije nasilnog ponašanja postaje očigledna u svetlu porasta violentnog kriminala za poslednje dve decenije. Mada porast populacije iznosi samo 5%, ubistva su porasla za 22%, a svi drugi oblici kriminala za 33%.

Psiholozi se uglavnom slažu u proceni da se pri pokušaju objašnjenja i razumevanja, a zatim predviđanja i kontrole ljudskog ponašanja uopšte pa i interpesonalnog nasilja posebno, moramo koncentrisati na proučavanje interakcije između ličnosti i njenog sociopsihološkog okruženja. Prvi korak u ovom naporu bi predstavljala deskripcija tipova pojedinaca “sklonih“ homicidnom nasilju i identifikacija eventualnih diskriminativnih atributa različitih violentnih subgrupa. U tome je suština ideje koja je inspirisala ciljeve ovog istraživanja. Sadržaj rasprave podeljen je u osam poglavlja.

U prvom, uvodnom, želeli smo da podsetimo čitaoca da je problem ubistva pratio čovečanstvo od njegovog nastanka što nije ostalo nezabeleženo u prvim duhovnim sistemima naše civilizacije kao što su antička mitologija i Biblija. Način na koji su ovi problemi tretirani u njima, moralno i psihološki, intelektualno su inspirativni i danas. Kod Abrahamsena (1973), poznatog psihoanalitičara koji se bavio psihopatologijom kriminala naišli smo na podatak da je Freud, u svojim beleškama, posle čitanja jedne detaljne analize ubistva, zapisao: “Dakle, sada znamo sve, sem zbog čega je aktualno ubistvo počinjeno“. Ova opaska, osim što je duhovita, izgleda da je bila i proročka u odnosu na mnoge istraživačke pokušaje da se problem ubistva rasvetli na onom planu koji je možda najzanimljiviji, a to je plan unutrašnjeg psihološkog prostora. Nekim od tih pokušaja objašnjenja i razumevanja kao i tipoloških klasifikacija posvećeno je drugo poglavlje ove studije. U trećem poglavlju diskutovali smo problem adolescentnih ubica u svetlu mogućnosti predikcije, kontrole i preventivnih akcija. Četvrto i peto poglavlje su napisani u obliku istraživačkog izveštaja naše studije 142 subjekta osuđenih zbog krivičnog dela ubistva koji su se, u momentu ispitivanja, nalazili na izdržavanju kazne u Kazneno-popravnim domovima u Nišu, Požarevcu i Sremskoj Mitrovici ili, zbog izrečene “mere bezbednosti obaveznog čuvanja i lečenja u psihijatriskoj ustanovi zatvorenog tipa“, u zatvorskoj bolnici u Beogradu. Klaster analizom MMPI profila ovih ličnosti u patološkom prostoru dobili smo pet profila tipova, uslovno rečeno “sklonih“ homicidnom nasilju.“

(dr Leposava Kron)